Šimšir
Šimšir je jedan od najpoznatijih zimzelenih ukrasnih žbunova, cenjen zbog svoje guste krošnje, sitnih sjajnih listova i izuzetne sposobnosti oblikovanja. Njegova prepoznatljiva zelena boja i uredan izgled tokom cele godine čine ga nezaobilaznim izborom za klasične i moderne vrtove. Zahvaljujući sporom rastu i dobroj podnošljivosti orezivanja, posebno je pogodan za formiranje niskih živih ograda, bordura i dekorativnih geometrijskih oblika.
Šimšir prirodno razvija gust, razgranat habitus sa brojnim sitnim, ovalnim listovima tamnozelene boje. Tokom proleća pojavljuju se mali, žućkastozeleni cvetovi koji nisu naročito upadljivi, ali predstavljaju izvor hrane za insekte oprašivače. Njegova najveća dekorativna vrednost ipak je u zimzelenom lišću, koje pruža strukturu i boju vrtu čak i tokom zimskih meseci.
Vreme cvetanja po mesecima
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Opis
Položaj i zalivanje
Šimšir je prilagodljiva biljka koja može uspevati na sunčanim, polusenovitim i senovitim položajima. Najbolje rezultate često postiže u polusenci, gde je zaštićen od jakog letnjeg sunca i hladnih zimskih vetrova. Na potpuno osunčanim mestima može se uspešno gajiti ukoliko zemljište ima dovoljno vlage.
Tokom prve godine nakon sadnje potrebno je redovno zalivanje kako bi se korenov sistem pravilno razvio. Zemljište treba održavati umereno vlažnim, ali bez dugotrajnog zadržavanja vode. Dobro ukorenjene biljke mogu podneti kraće sušne periode, mada dugotrajna suša može izazvati žućenje i sušenje listova.
Pošto šimšir zadržava lišće tokom zime, može gubiti vlagu i u hladnijem delu godine. Zato je korisno zalivanje tokom suvih zimskih perioda, kada zemljište nije smrznuto.
Zemljište i prihrana
Šimšir najbolje raste na plodnom, rastresitom i dobro dreniranom zemljištu. Odgovaraju mu neutralna do blago alkalna zemljišta, mada može uspevati i na blago kiselim podlogama.
Prilikom sadnje preporučuje se dodavanje kvalitetnog komposta kako bi se poboljšala struktura zemljišta i omogućio pravilan razvoj korena. Na teškim glinovitim zemljištima potrebno je obezbediti dobru drenažu, jer dugotrajno zadržavanje vode može izazvati propadanje korenovog sistema.
Prihrana se obavlja početkom proleća, korišćenjem umerene količine sporootpuštajućeg đubriva za ukrasno žbunje. Prekomernu upotrebu azotnih đubriva treba izbegavati, jer može podstaći razvoj nežnih izdanaka koji su osetljiviji na nepovoljne vremenske uslove.
Nega i orezivanje
Jedna od najvećih prednosti šimšira jeste njegova odlična podnošljivost orezivanja. Zahvaljujući gustoj krošnji i sporom rastu, lako se oblikuje i dugo zadržava željenu formu.
Najpogodniji period za orezivanje je kraj proleća i početak leta, nakon što mladi izdanci završe intenzivan porast. Po potrebi se može obaviti još jedno blago oblikovanje tokom leta, ali treba izbegavati kasno orezivanje koje podstiče rast novih izdanaka pred zimu.
Šimšir se može oblikovati u kugle, kocke, piramide, spirale i druge dekorativne forme. Kod živih ograda preporučuje se redovno održavanje kako bi biljke ostale guste od osnove do vrha.
Za formiranje niskih bordura biljke se najčešće sade na razmaku od približno 20–30 cm, dok se kod viših živih ograda razmak prilagođava veličini sadnica i željenoj gustini.
Period cvetanja
Šimšir cveta tokom proleća, najčešće od marta do maja, u zavisnosti od vremenskih uslova. Njegovi cvetovi su sitni, žućkastozeleni i grupisani u male cvasti u pazuhu listova.
Iako nisu naročito dekorativni, cvetovi privlače pčele i druge insekte oprašivače. Nakon cvetanja mogu se formirati male čaure sa semenom.
Glavna ukrasna vrednost šimšira ostaje njegova gusta zimzelena krošnja, koja pruža dekorativnost tokom svih godišnjih doba.
Otpornost na mraz, bolesti i štetočine
Šimšir se odlikuje dobrom otpornošću na niske temperature i pogodan je za gajenje u kontinentalnim klimatskim uslovima Srbije. Dobro ukorenjene biljke mogu podneti temperature približno do –23 °C, a na zaštićenim položajima i niže. Otpornost zavisi od starosti biljke, vlažnosti zemljišta i izloženosti hladnim vetrovima.
Tokom zime listovi mogu dobiti bronzane ili žućkaste nijanse usled niskih temperatura i zimskog isušivanja. Ove promene nisu uvek znak bolesti.
Najznačajnija štetočina šimšira je šimširov moljac (Cydalima perspectalis), čije gusenice mogu veoma brzo oštetiti lišće, pa čak i potpuno ogoliti biljku. Zbog toga je važno redovno pregledati unutrašnjost krošnje i blagovremeno reagovati na pojavu gusenica.
Od bolesti posebno su značajne gljivične bolesti koje izazivaju sušenje listova i grančica, uključujući šimširovu plamenjaču koju izazivaju gljive iz roda Calonectria. Dugotrajna vlaga na lišću, slaba cirkulacija vazduha i pregusta sadnja mogu pogodovati razvoju oboljenja.
Pravilno zalivanje, dobra drenaža, umereno orezivanje i redovan pregled biljaka doprinose očuvanju zdravlja i dekorativnosti šimšira.
Primena u vrtu
Šimšir je jedan od najpogodnijih ukrasnih žbunova za formiranje pravilnih živih ograda i dekorativnih bordura. Njegova gusta krošnja omogućava stvaranje jasnih linija koje naglašavaju vrtne staze, cvetne leje i ulaze u dvorišta.
Posebno je cenjen u formalnim vrtovima, gde se koristi za geometrijske kompozicije i različite topijarne oblike. Može se saditi pojedinačno, u grupama ili u većim dekorativnim saksijama.
Odlično se kombinuje sa lavandom, ružama, hortenzijama, ukrasnim travama i različitim perenama, jer njegova tamnozelena krošnja stvara mirnu pozadinu za cvetne i lisne kontraste.
Šimšir predstavlja odličan izbor za sve koji žele dugovečan zimzeleni žbun pravilnog izgleda i široke mogućnosti oblikovanja. Njegova prilagodljivost, gusta krošnja i dekorativnost tokom cele godine čine ga vrednom biljkom za različite vrtne prostore, uz obavezno praćenje pojave šimširovog moljca i gljivičnih bolesti.
Pratite nas na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK i budite u toku sa najnovijom ponudom.
